Osteoartritis

Šta je osteoartritis?

Osteoartritis predstavlja tip artritisa (češti oblik) koji utiče na milione ljudi širom sveta. Nastaje kada se zaštitna hrskavica, koja inače ublažava udarce na krajevima kostiju, postepeno istroši.

Iako osteoartritis može uzrokovati oštećenja u bilo kom zglobu, poremećaj najčešće zahvata zglobove kukova, ruku, kolena i kičme. Simptomi osteoartritisa obično su podložni lečenju, iako se oštećenje zglobova ne može potpuno obrnuti. Održavanje aktivnosti, održavanje optimalne težine i primena određenih terapija mogu usporiti progresiju bolesti i doprineti poboljšanju funkcije zglobova i smanjenju bolova.

Šta uzrokuje osteoartritis?

Primarni osteoartritis je uzrokovan razgradnjom hrskavice, gumenog materijala koji olakšava trenje u zglobovima. Može se desiti u bilo kom zglobu, ali obično utiče na prste, palčeve, kičmu, kukove, kolena ili velike prste na nogama.

Osteoartritis je češći kod starijih ljudi. Korišćenje zglobova iznova i iznova oštećuje hrskavicu, što dovodi do bola i otoka. Voda se nakuplja u hrskavici, a njeni proteini se razlažu. Može početi da se ljušti ili dobije sitne suze. U teškim slučajevima možete izgubiti svu hrskavicu između kostiju zgloba, tako da se kosti trljaju jedna uz drugu, što dovodi do bola prilikom pokreta.

Oštećenje hrskavice takođe može izazvati izrasline kostiju (mamuze) oko zglobova.

Osteoartritis se ponekad javlja kod više članova jedne porodice, što nagoveštava da se promena gena prenosi sa roditelja na decu. Retko, ovi slučajevi su uzrokovani problemima u kolagenu, čvrstom proteinu koji se nalazi u vezivnom tkivu.

Simptomi osteoartritisa

Simptomi imaju tendenciju da se razvijaju tokom vremena, a ne da se pojavljuju iznenada. To uključuje:

bol u zglobu tokom ili nakon duge aktivnosti, ili na kraju dana
ukočenost zglobova se obično javlja ujutru ili posle odmora
ograničeni opseg pokreta koji može nestati nakon pokreta
zvuk kliktanja ili pucanja kada se zglob savija
otok oko zgloba
slabost mišića oko zgloba
nestabilnost zgloba ili izvijanje (kao kada koleno “izdaje”).

OA može uticati na različite delove tela na različite načine:

Kukovi. Bol u predelu prepona ili zadnjici, a ponekad i na unutrašnjoj strani kolena ili butine.
Kolena. Osećaj „grebanja“ ili „struganja“ pri pomeranju kolena.
Prsti. Koštane izrasline (mamuze) na ivici zglobova mogu uzrokovati da prsti postanu otečeni, osetljivi i crveni, ponekad sa bolom u dnu palca.
Stopala. Bol i osetljivost u velikom prstu, sa mogućim otokom u zglobovima ili nožnim prstima.

Tipovi osteoartritisa

Osteoartritis se klasifikuje ili kao primarni ili kao sekundarni u odnosu na dijagnostikovani uzrok.

Primarni osteoartritis

Ovo je najčešće dijagnostikovan oblik osteoartritisa i smatra se da se javlja uglavnom zbog „habanja“ tokom vremena. Zbog toga je povezan sa starenjem; zapravo, starost je najsnažniji faktor rizika od OA i što duže osoba koristi svoje zglobove, veća je verovatnoća da će patiti od ovog oblika OA. Teoretski, to znači da je primarni OA neizbežan ako doživimo dovoljno poodmaklo doba.

Ljudi imaju tendenciju da razviju ovu vrstu osteoartritisa počevši od 55 ili 60 godina. Može biti lokalizovan na određenim zglobovima; prema tome, primarni OA se obično deli prema mestu zahvata (npr. šake i stopala, koleno, kuk) iako može da zahvati i više zglobova.

Sekundarni osteoartritis

Ovaj oblik osteoartritisa je posledica stanja koja izazivaju promenu u mikrookruženju hrskavice. Takva stanja uključuju značajne traume, urođene abnormalnosti zglobova, metaboličke defekte (npr. Vilsonova bolest), infekcije, bolesti (npr. neuropatske) i poremećaje koji menjaju normalnu strukturu i funkciju hrskavice (npr. reumatoidni artritis, giht).

Sekundarni osteoartritis obično se javlja kod relativno mladih osoba starosti oko 45 ili 50 godina.

Dijagnostikovanje osteoartritisa

Dijagnoza se obično postavlja:

Razgovor sa lekarom: Prvi korak u dijagnozi osteoartritisa obično uključuje temeljan razgovor sa lekarom. Tokom razgovora, lekar će postavljati pitanja o simptomima, trajanju i intenzitetu bola, aktivnostima koje izazivaju nelagodnost, kao i o eventualnim faktorima rizika poput genetike, prethodnih povreda ili drugih zdravstvenih problema.
Fizički pregled: Nakon razgovora, lekar će obaviti fizički pregled pacijenta. Tokom pregleda, lekar će pažljivo procenjivati pokretljivost zglobova, tražiti znakove otoka ili upale, proveravati eventualne deformacije i analizirati opštu funkcionalnost zahvaćenih zglobova.
Dijagnostički testovi: Ukoliko lekar ima sumnju na osteoartritis nakon razgovora i fizičkog pregleda, može preporučiti dodatne dijagnostičke testove radi potvrde dijagnoze i detaljnijeg praćenja stanja. Dva često korišćena testa su rendgenski snimak (RTG) i multislajsni skener (MSCT).

Rendgenski snimak (RTG): Rendgenski snimak se koristi za vizualizaciju unutrašnjosti zglobova i kostiju. Ovaj test može pomoći lekaru da identifikuje prisustvo osteofita (koštanih izraslina), smanjenje prostora između kostiju, deformacije zglobova i druge karakteristične promene koje su česte kod osteoartritisa.

Multislajsni skener (MSCT): Multislajsni skener pruža detaljniju sliku unutrašnjosti zglobova i može otkriti promene koje nisu uočljive na rendgenskim snimcima. Ovaj test se obično koristi kada su potrebne preciznije informacije o stanju zglobova.

Laboratorijski testovi: Iako rendgenski snimak i multislajsni skener igraju ključnu ulogu u dijagnostici osteoartritisa, lekar može takođe naručiti određene laboratorijske testove, poput analize krvi, radi isključivanja drugih mogućih uzroka simptoma.

Nakon sprovedenih dijagnostičkih testova, lekar će koristiti dobijene informacije kako bi postavio tačnu dijagnozu i razvio individualizovan plan lečenja koji može uključivati lekove, fizikalnu terapiju i promene u načinu života kako bi se smanjila nelagodnost i poboljšala funkcionalnost zglobova. Važno je naglasiti da je saradnja pacijenta s lekarom ključna tokom celog procesa dijagnoze i lečenja osteoartritisa.

Lečenje osteoartritisa

Osteoartritis se ne može preokrenuti, ali tretmani mogu smanjiti bol i pomoći da se bolje krećete.

Lekovi

Lekovi koji mogu pomoći u ublažavanju simptoma osteoartritisa, prvenstveno bola, uključuju:

Acetaminophen. Pokazalo se da acetaminofen (Tilenol, drugi) pomaže nekim ljudima sa osteoartritisom koji imaju blage do umerene bolove. Uzimanje više od preporučene doze acetaminofena može izazvati oštećenje jetre.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi bez recepta, kao što su ibuprofen i naproksen natrijum, uzimani u preporučenim dozama, obično ublažavaju bol od osteoartritisa. Jači lekovi se izdaju na recept.
Jače terapije mogu izazvati stomačne tegobe, kardiovaskularne probleme, probleme sa krvarenjem i oštećenje jetre i bubrega. Lekovi kao gelovi, koji se nanose na kožu preko zahvaćenog zgloba, imaju manje neželjenih efekata i mogu podjednako dobro ublažiti bol.
Duloksetin. Obično se koristi kao antidepresiv, ovaj lek je takođe odobren za lečenje hroničnog bola, uključujući bol od osteoartritisa.

Terapija

Fizikalna terapija. Fizioterapeut može pokazati vežbe za jačanje mišića oko zgloba, povećanje fleksibilnosti i smanjenje bolova. Redovne nežne vežbe koje radite sami, poput plivanja ili hodanja, mogu biti podjednako efikasne.
Radna terapija. Radni terapeut može pomoći da otkrijete načine za obavljanje svakodnevnih zadataka bez dodatnog stresa na već bolni zglob. Na primer, četkica za zube sa velikom drškom može olakšati pranje zuba ako imate osteoartritis u rukama. Klupa pod tušem može pomoći da ublažite bol od stajanja ako imate osteoartritis kolena.
Transkutana električna stimulacija nerva. Ovo koristi niskonaponsku električnu struju za ublažavanje bolova. Pruža kratkoročno olakšanje za neke ljude sa osteoartritisom kolena i kuka.

Hirurške i druge procedure

Ukoliko konzervativni tretmani ne pomognu, možda biste želeli da razmotrite procedure kao što su:

Injekcije kortizona. Injekcije kortikosteroida mogu ublažiti bol na nekoliko nedelja. Lekar umrtvljuje područje oko zgloba, zatim stavlja iglu u prostor unutar zgloba i ubrizgava lek. Broj injekcija kortizona koje možete primiti svake godine uglavnom je ograničen na tri ili četiri, jer lek može pogoršati oštećenje zglobova tokom vremena.
Injekcije za podmazivanje. Injekcije hijaluronske kiseline mogu ublažiti bol tako što će pružiti malo jastuka u kolenu, iako neka istraživanja sugerišu da ove injekcije ne nude više olakšanja od placeba. Hijaluronska kiselina je slična komponenti koja se obično nalazi u zglobnoj tečnosti.
Postavljanje kostiju. Ako je osteoartritis oštetio jednu stranu kolena više od druge, osteotomija bi mogla biti od pomoći. Kod osteotomije kolena, hirurg preseca kost iznad ili ispod kolena, a zatim uklanja ili dodaje komad kosti.
Zamena zgloba. U operaciji zamene zglobova, hirurg uklanja oštećene površine zgloba i zamenjuje ih plastičnim i metalnim delovima. Hirurški rizici uključuju infekcije i krvne ugruške. Veštački zglobovi se mogu istrošiti ili olabaviti i možda će ih na kraju morati zameniti.

Cenovnik naših pregleda možete pogledati ovde.