Skolioza

Šta je skolioza?

Skolioza je medicinski termin koji označava nepravilan lateralni (bočni) luk kralježnice. Normalna kičma ima određenu količinu prirodne zakrivljenosti, ali kod osoba s skoliotičnom kičmom, ove zakrivljenosti su abnormalno izražene.

Skolioza može biti prisutna već od rođenja (kongenitalna skolioza) ili se može razviti tokom rasta i adolescencije (idiopatska skolioza). Postoje i druge vrste skolioze koje su povezane s povredama, neuromuskularnim poremećajima ili drugim medicinskim stanjima.

Simptomi skolioze

Blaga kriva skolioze može ostati neprimećena za neobučeno oko. Međutim, ako kriva napreduje, različiti znaci i simptomi mogu postati očigledni.

Neki od najčešćih simptoma prisutnih kod umerene ili teške skolioze mogu uključivati:

• Promene sa hodanjem. Kada se kičma nenormalno izvrće i savija dovoljno u stranu, to može dovesti do toga da kukovi ne budu poravnati, što menja hod osobe ili način na koji hoda. Dodatna kompenzacija koju osoba radi da bi održala ravnotežu za neravne kukove i noge može dovesti do bržeg umora mišića. Osoba takođe može primetiti da se jedna ruka četka o kuk dok hoda, ali druga ne.
• Smanjen opseg pokreta. Deformitet od uvrtanja kičme može povećati rigidnost, što smanjuje fleksibilnost kičme.
• Teškoće sa disanjem. Ako se kičma dovoljno rotira, grudni koš se može uvrnuti i zategnuti prostor dostupan za pluća. Kost može pritisnuti pluća i otežati disanje.
• Kardiovaskularni problemi. Slično tome, ako se grudni koš dovoljno izvrće, smanjeni razmak za srce može ometati njegovu sposobnost da pumpa krv.
• Bol. Ako zakrivljenost postane dovoljno ozbiljna, mišići leđa mogu postati skloniji bolnim grčevima. Lokalna upala se može razviti oko napregnutih mišića, što takođe može dovesti do bola.

Moguće je, ali je malo verovatno da će skolioza ikada napredovati do tačke da izazove smrt. Tipično, osoba bi imala pristup hirurškom rešenju pre nego što bi se pojavila ta vrsta deformiteta.

Šta uzrokuje skoliozu

Zdravstveni radnici ne znaju šta uzrokuje najčešći tip skolioze - iako izgleda da uključuje nasledne faktore, jer se poremećaj ponekad javlja u porodicama. Manje uobičajene vrste skolioze mogu biti uzrokovane:

• Određena neuromuskularna stanja, kao što su cerebralna paraliza ili mišićna distrofija.
• Urođene mane koje utiču na razvoj kostiju kičme.
• Prethodna operacija na zidu grudnog koša.
• Povrede ili infekcije kičme.
• Nepravilnosti kičmene moždine.

Tipovi skolioze

Neki od najčešćih tipova skolioze su:

1. Urođena skolioza. Urođena skolioza pogađa otprilike jedno od deset hiljada novorođenčadi. Ovaj defekt u kičmi prisutan je od samog rođenja, gde pršljenovi nisu normalno formirani tokom trudnoće. Moguće je da pršljen nije u potpunosti formiran ili da su dva ili više pršljenova spojena. Ovaj problem često nije otkriven u ranom detinjstvu i lekari često prate promene u krivini kičme tokom perioda rasta deteta. Učvršćivanje kičme ne daje uvek željene rezultate, a ponekad je operacija neophodna kako bi se korigovala ozbiljna deformacija.
2. Adolescentska idiopatska skolioza, iako najčešći oblik ovog stanja, karakteriše nepoznat uzrok. Ovaj tip skolioze manifestuje se tokom adolescencije, dok deca i tinejdžeri prolaze kroz fazu brzog rasta. Zdravstveno stanje onih koji imaju blagu zakrivljenost je redovno praćeno od strane lekara. U slučaju da dođe do pogoršanja zakrivljenosti, može se preporučiti upotreba prilagođenih ortopedskih pomagala. Operativni zahvat može biti opcija ukoliko zakrivljenost premaši 45 stepeni.
3. Skolioza neuromuskularnog porekla često nastaje kod osoba koje pate od neuromuskularnih poremećaja, kao što su cerebralna paraliza, mišićna distrofija, spina bifida ili povrede kičmene moždine. Osobe koje su pogođene ovom vrstom skolioze često su onesposobljene za hodanje i nemaju kontrolu nad mišićima koji podržavaju kičmu. Briga o ovim pacijentima često zahteva angažovanje različitih stručnjaka. Osnovni neurološki problemi značajno utiču na preporuke i strategije lečenja.
4. Skolioza uzrokovana degeneracijom često se javlja kod starijih osoba, jer dugotrajno trošenje dovodi do oštećenja intervertebralnih diskova i fasetnih zglobova kičme. Pršljenovi gube svoju strukturu i počinju se pomerati iz svojih prirodnih pozicija, gubeći sposobnost adekvatne podrške. Najčešće su zahvaćeni segmenti lumbalne kičme. Ovo stanje može izazvati bol u leđima, nogama i regiji zadnjice, a hodanje postaje izazovno. Nehirurški pristupi lečenju obuhvataju primenu analgetika i fizikalnu terapiju. 

Dijagnostikovanje skolioze

Identifikacija i procena zakrivljenosti kičme prilikom dijagnoze skolioze podrazumevaju sprovođenje različitih koraka i procedura. Lekari obično vrše detaljan fizički pregled, uključujući merenje kičmenog stuba i ocenu položaja tela. Korišćenje radioloških tehnika, kao što su rendgenski snimci kičme, doprinosi preciznijoj evaluaciji zakrivljenosti i određivanju specifičnog tipa skolioze. Ponekad se primenjuju i dodatne dijagnostičke metode, poput magnetne rezonance (MR) ili multislajsne tomografije (MSCT), kako bi se detaljnije istražile karakteristike stanja kičme ili identifikovale eventualne povezane komplikacije. Proces dijagnoze omogućava lekarima precizno utvrđivanje ozbiljnosti skolioze i kreiranje odgovarajućeg terapijskog plana.

Lečenje skolioze

Lečenje skolioze obično zavisi od ozbiljnosti i uzroka skolioze. Evo nekoliko pristupa lečenju:

• Vežbe i fizioterapija:

Fizioterapeutske vežbe, posebno one koje jačaju mišiće leđa i trbuha, mogu pomoći u održavanju stabilnosti kičme. Fizioterapeut može prilagoditi program vežbi prema individualnim potrebama pacijenta.

• Nošenje steznika:

Steznici mogu pomoći u kontroli napredovanja skolioze kod dece u periodu rasta. Lekar može preporučiti nošenje steznika u određenim situacijama.

• Medikamentozna terapija:

U nekim slučajevima, lekovi poput nesteroidnih antiinflamatornih lekova mogu se koristiti za ublažavanje bolova povezanih sa skoliotičnom krivinom.

• Ortopedski tretmani:

U težim slučajevima skolioze, ortopedski hirurški zahvati mogu biti neophodni. Hirurgija može uključivati postavljanje metalnih šipki ili vijaka radi korekcije deformacije.

• Prilagođavanje svakodnevnih aktivnosti:

Lekar može savetovati prilagođavanje prilikom svakodnevnih aktivnosti kako bi se smanjio stres na kičmi.

• Fizička aktivnost:

Održavanje zdravog načina života, uključujući redovnu fizičku aktivnost, može podržati opšte zdravlje kičme.

Važno je napomenuti da je lečenje skolioze individualno i zavisi od specifičnih karakteristika svakog pacijenta. Samo lekar može doneti odluku o najefikasnijem tretmanu na osnovu ozbiljnosti skolioze, uzrasta pacijenta i drugih relevantnih faktora. Ako imate ili sumnjate da imate skoliozu, preporučujem da se obratite lekaru radi procene i daljeg vođenja.