Hašimoto tireoidis

Šta je Hašimoto?

Hašimotova bolest je autoimuni poremećaj koji utiče na štitnu žlezdu. Štitna žlezda je organ nalik leptiru koji se nalazi u donjem delu vrata, ispod Adamove jabučice. Njena uloga je proizvodnja hormona koji su ključni za kontrolu različitih funkcija u organizmu. Autoimuni poremećaj je bolest uzrokovana napadom imunološkog sistema na zdrava tkiva. U Hašimotoovoj bolesti, imunološki sistem napada i uništava ćelije koje su odgovorne za proizvodnju hormona u štitnoj žlezdi.Top of Form

Bolest obično dovodi do smanjenja proizvodnje hormona (hipotireoza). Iako svako može da razvije Hašimotovu bolest, ona je najčešća među ženama srednjih godina. Primarni tretman je zamena hormona štitne žlezde.

 

Simptomi Hašimotove bolesti

Hašimotova bolest napreduje polako tokom godina. Možda s početka nećete primetiti znake ili simptome bolesti. Na kraju, pad proizvodnje hormona štitne žlezde može dovesti do bilo čega od sledećeg:

• Umor i tromost
• Povećana osetljivost na hladnoću
• Povećana pospanost
• Suva koža
• Zatvor
• Slabost mišića
• Bolovi u mišićima, osetljivost i ukočenost
• Bol u zglobovima i ukočenost
• Nepravilno ili prekomerno menstrualno krvarenje
• Depresija
• Problemi sa pamćenjem ili koncentracijom
• Oticanje štitne žlezde (guša)
• Natečeno lice
• Krhki nokti
• Gubitak kose
• Povećanje jezika.

 

Uzroci Hašimotove bolesti

Hašimotova bolest je autoimuni poremećaj. Imuni sistem proizvodi antitela koja greškom napadaju ćelije štitne žlezde kao da su strani organizmi poput bakterija ili virusa. Ova greška u funkcionisanju imunog sistema uzrokuje oštećenje i smrt ćelija.

Šta uzrokuje da imuni sistem napada ćelije štitne žlezde nije jasno. Početak bolesti može biti povezan sa:

• Genetskim faktorima
• Okidači životne sredine, kao što su infekcija, stres ili izloženost radijaciji
• Interakcije između ekoloških i genetskih faktora.

 

Faktori rizika

Postoji veza između određenih faktora i većeg rizika od Hašimoto bolesti.

• Pol. Žene češće oboljevaju od Hašimotove bolesti.
• Starost. Najčešće se javlja kod osoba u srednjim godinama, ali takođe može se javiti u bilo kom uzrastu.
• Druge autoimune bolesti. Ako već imate neku drugu bolest koja uzrokuje napad imunološkog sistema na sopstveno tkivo, poput reumatoidnog artritisa, dijabetesa tipa 1 ili lupusa, to povećava šanse da razvijete Hašimotoovu bolest.
• Genetika i porodična istorija. U većem ste riziku od Hašimotove bolesti ako drugi u vašoj porodici imaju poremećaje štitne žlezde ili druge autoimune bolesti.
• Trudnoća. Tipične promene u imunološkoj funkciji tokom trudnoće mogu biti faktor u Hašimotovoj bolesti koja počinje nakon trudnoće.
• Prekomerni unos joda. Višak joda u ishrani može izazvati reakciju kod osoba koje već imaju povećan rizik od Hašimotoove bolesti.
• Izlaganje radijaciji. Ljudi izloženi prekomernom nivou zračenja skloniji su Hašimotovoj bolesti.

 

Komplikacije Hašimotove bolesti

Pravilno proizvedeni hormoni štitne žlezde su neophodni za zdravu funkciju telesnog sistema. Zbog toga, kada se Hašimotova bolest i hipotiroidizam ne leče, može doći do mnogih komplikacija. One uključuju:

• Gušavost. Gušavost je povećanje štitaste žlezde. Kada proizvodnja hormona štitne žlezde opada zbog Hašimotove bolesti, hipofiza šalje signale štitnoj žlezdi da proizvodi više hormona. Ovaj ciklus može dovesti do strume. Generalno nije neprijatno, ali velika struma može uticati na izgled i može ometati gutanje ili disanje.
• Srčani problemi. Hipotireoza može rezultirati poremećajem srčane funkcije, povećanjem srca i nepravilnim otkucajima. Takođe, može dovesti do povišenih nivoa LDL holesterola, poznatog kao "loš" holesterol, što povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja i srčane insuficijencije.
• Pitanja mentalnog zdravlja. Depresija ili drugi poremećaji mentalnog zdravlja mogu se javiti u ranoj fazi Hashimotoove bolesti i vremenom postati ozbiljniji.
• Seksualna i reproduktivna disfunkcija. Kod žena, hipotiroidizam može dovesti do smanjene seksualne želje (libida), nemogućnosti ovulacije i neredovnog i prekomernog menstrualnog krvarenja. Muškarci mogu imati erektilnu disfunkciju i smanjen broj spermatozoida usled posedovanja hipotiroidizma.
• Loši ishodi trudnoće. Hipotiroidizam tokom trudnoće može povećati rizik od pobačaja ili prevremenog porođaja. Bebe rođene od žena sa nelečenim hipotireoidizmom su u opasnosti od smanjenih intelektualnih sposobnosti, autizma, kašnjenja govora i drugih razvojnih poremećaja.
• Miksedem. Ovo retko, po život opasno stanje, može se razviti usled dugotrajnog, teškog, nelečenog hipotireoizma. Njegovi znaci i simptomi uključuju pospanost praćenu dubokom letargijom i nesvesticom. Miksedemska koma može biti izazvana izlaganjem hladnoći, sedativima, infekcijama ili drugim stresom na telu. Miksedem zahteva hitnu medicinsku pomoć.

 

Dijagnostikovanje Hašimotove bolesti

Mnogi faktori mogu rezultirati pojavom znakova i simptoma Hašimotove bolesti. Ako imate bilo koji od ovih simptoma, zdravstveni radnik će obaviti detaljan fizički pregled, pregledati medicinsku istoriju i postaviti pitanja o simptomima.

Testiranje funkcije štitne žlezde

Da bi utvrdio da li je hipotireoza uzrok simptoma, lekar će naručiti testove krvi koji mogu uključivati sledeće:

• TSH test. Tireostimulišući hormon (TSH) proizvodi hipofiza. Kada hipofiza otkrije nizak nivo tiroidnih hormona u krvi, ona šalje tireostimulišući hormon (TSH) u štitnu žlezdu da podstakne povećanje proizvodnje tiroidnih hormona. Visok nivo TSH u krvi ukazuje na hipotireozu.
• T-4 testovi. Glavni hormon štitne žlezde je tiroksin (T-4). Nizak nivo tiroksina u krvi (T-4) potvrđuje rezultate TSH testa i pokazuje da postoji problem u funkciji same štitne žlezde. Testovi na prisustvo antitela mogu otkriti više uzroka hipotireoze, jer postoji više procesa bolesti koji mogu dovesti do ovog stanja.

Testovi na antitela

Više od jednog procesa bolesti može dovesti do hipotireoze. Da biste utvrdili da li je Hašimotova bolest uzrok hipotireoze, zdravstveni radnik će naručiti test na antitela.

Normalna funkcija antitela je da identifikuju strane agense koji mogu izazvati bolesti, nakon čega ih drugi delovi imunološkog sistema uništavaju. Međutim, kod autoimunih poremećaja, imunološki sistem stvara lažna antitela koja ciljaju zdrave ćelije ili proteine u organizmu. Kod Hašimotoove bolesti, imunološki sistem proizvodi antitelo usmereno protiv tiroidne peroksidaze (TPO), proteina koji je važan za proizvodnju tiroidnih hormona. Većina osoba sa Hašimotovom bolešću ima prisutna antitela na tiroidnu peroksidazu (TPO) u krvi, pa je često potrebno izvršiti laboratorijske testove kako bi se identifikovala i druga antitela koja su povezana sa ovim stanjem.

Ultrazvuk i magnetna rezonanca (MR)

Kako bi lekar imao najdetaljniju sliku štitne žlezde i njene veličine zatražiće da uradite ultrazvuk i magnetnu rezonancu (MR). Pomoću ovih dijagnostičkih metoda se može videti da li postoje čvorovi na štitnoj žlezdi.

 

Tretiranje Hašimoto bolesti

Većina ljudi sa Hašimotovom bolešću uzima lekove za lečenje hipotireoze. Ako imate blagu hipotireozu, možda nećete imati terapiju, ali redovno se testirajte na TSH da biste pratili nivoe hormona štitne žlezde.

T-4 hormonska supstituciona terapija

Hipotireoza povezan sa Hašimotovom bolešću leči se sintetičkim hormonom koji se zove levotiroksin. Sintetički hormon funkcioniše kao T-4 hormon koji prirodno proizvodi štitna žlezda. Cilj lečenja je obnavljanje i održavanje adekvatnog nivoa hormona T-4 i poboljšanje simptoma hipotireoze. Ovaj tretman će vam trebati do kraja života.

Praćenje doze

Zdravstveni radnik će odrediti dozu levotiroksina koja je odgovarajuća za godine, težinu, trenutnu proizvodnju štitne žlezde, druga medicinska stanja i druge faktore. Lekar će ponovo testirati nivoe TSH oko 6 do 10 nedelja kasnije i prilagoditi dozu po potrebi. Kada se odredi najbolja doza, nastavićete da uzimate lek jednom dnevno. Biće potrebni kontrolni testovi jednom godišnje da biste pratili nivoe TSH ili bilo kada nakon što lekar promeni dozu.

Pilula levotiroksina se obično uzima ujutru pre jela. Razgovarajte sa svojim lekarom ako imate bilo kakvih pitanja o tome kada ili kako da uzmete pilulu. Takođe, pitajte šta da radite ako slučajno preskočite dozu.

Preventivne mere

Pošto levotiroksin deluje kao prirodni T-4 u telu, generalno nema neželjenih efekata sve dok tretman dovodi do „prirodnih“ nivoa T-4 za vaše telo.

Previše hormona štitne žlezde može pogoršati gubitak koštane mase koji uzrokuje slabe, lomljive kosti (osteoporoza) ili uzrokovati nepravilne otkucaje srca (aritmije).

Efekti drugih supstanci

Određeni lekovi, suplementi i hrana mogu uticati na sposobnost da apsorbujete levotiroksin. Možda će biti potrebno uzeti levotiroksin najmanje četiri sata pre ovih supstanci. Razgovarajte sa svojim lekarom o bilo čemu od sledećeg:

• Proizvodima od soje
• Hrane bogate vlaknima
• Suplementima gvožđa, uključujući multivitamine koji sadrže gvožđe
• Holestiramina (Prevalite), lek koji se koristi za snižavanje nivoa holesterola u krvi
• Aluminijum hidroksid, koji se nalazi u nekim antacidima
• Sukralfat, lek za čir
• Dodacima kalcijuma.

T-3 hormonska supstituciona terapija

Prirodno proizveden T-4 se pretvara u drugi tiroidni hormon koji se zove trijodotironin (T-3). Zamenski hormon T-4 se takođe pretvara u trijodtironin (T-3), a za većinu ljudi zamenska terapija T-4 dovodi do adekvatnog snabdevanja tela T-3.

Za ljude kojima je potrebna bolja kontrola simptoma, lekar takođe može da prepiše sintetički T-3 hormon ili sintetičku kombinaciju T-4 i T-3. Neželjeni efekti zamene T-3 hormona uključuju ubrzan rad srca, nesanicu i anksioznost. Ovi tretmani se mogu testirati sa probnim periodom od 3 do 6 meseci.

 

Cenovnik naših pregleda pogledajte ovde.