Fibroadenom

Šta je fibroadenom?

Fibroadenom je benigni (ne-kancerogeni) tumor dojke koji se najčešće javlja kod žena u reproduktivnoj dobi. Ovaj tumor sastoji se od vezivnog i žlezdastog tkiva dojke te je obično ovalnog ili okruglog oblika. Fibroadenomi su često pokretni ispod kože i obično su bezbolni, iako neki pacijenti mogu osećati blagu nelagodu ili bol.

Iako većina fibroadenoma nije opasna, važno je dijagnosticirati ih i pratiti, posebno kod žena u reproduktivnoj dobi, jer se promene u dojkama mogu javiti tokom menstrualnog ciklusa i u vezi su s hormonskim fluktuacijama. U nekim slučajevima, može biti potrebno uklanjanje fibroadenoma, pogotovo ako su veliki ili uzrokuju nelagodu.

Važno je napomenuti da iako su fibroadenomi benigni, svaka nova kvrga u dojci trebala bi biti pregledana od strane lekara kako bi se isključile druge ozbiljnije bolesti, poput raka dojke.

Koji tipovi fibroadenoma postoje?

Postoji nekoliko različitih vrsta fibroadenoma:

- Jednostavni fibroadenomi su mali i ćelije izgledaju isto pod mikroskopom.

- Složeni fibroadenomi su veći i imaju tendenciju da pogađaju žene starije od 35 godina. Mogu imati kalcifikacije, koje su male komadiće kalcijuma, ili ciste, koje su kesice ispunjene tečnošću.

- Gigantski fibroadenomi mogu biti veći od 2 inča.

Simptomi fibrodenoma

Najčešći simptomi su:

- Kvržica na dojci: Najčešći simptom fibroadenoma je prisustvo izražene kvržice na dojci. Ova kvržica je obično bezbolna i može varirati u veličini, od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku.

- Glatka tekstura: Fibroadenomi često imaju glatku, dobro definisanu teksturu, zbog čega se razlikuju od okolnog tkiva dojke.

- Pokretna kvrga: Za razliku od kanceroznih tumora, fibroadenomi su tipično pokretni i mogu se lako pomeriti unutar dojke.

- Jednostrana pojava: Fibroadenomi se obično razvijaju u jednoj dojci, a ne u obe istovremeno.

- Promene u veličini: Iako fibroadenomi mogu ostati stabilne veličine, povremeno mogu porasti ili postati manji tokom vremena.

Uzroci stvaranja fibroadenoma

Šta uzrokuje fibroadenome nije sigurno, ali je moguće da ženski reproduktivni hormon estrogen igra ulogu u njihovom formiranju. Čini se da su ove kvržice pod uticajem hormona: poznato je da rastu tokom trudnoće i smanjuju se tokom menopauze. Takođe mogu rasti tokom puberteta. Žene koje uzimaju oralne kontraceptive u mladosti - pre 20 godina - imaju veću stopu fibroadenoma. Osetljivost na hormone može izazvati prekomernu proliferaciju vezivnog tkiva.

Dijagnostikovanje fibrodenoma

Dijagnoza fibroadenoma dojke obično uključuje različite medicinske postupke, a među njima su ultrazvuk i magnetska rezonanca (MR), koji su od izuzetne važnosti zbog svoje sposobnosti pružanja detaljnih slika bez zračenja, čime se posebno ističu u dijagnostici mekih tkiva poput dojke.

Ultrazvuk je čest prvi korak u dijagnostici fibroadenoma. Ovaj postupak koristi visoke frekvencije zvuka kako bi se stvorila slika unutrašnjosti dojke. To omogućuje lekarima da identifikuju prisutnost kvržica i procene njihovu veličinu, oblik i karakteristike. Fibroadenomi se obično prikazuju kao dobro ograničene, ovalne ili okrugle kvržice s homogenom strukturom.

Magnetna rezonanca (MR) takođe igra važnu ulogu u dijagnostikovanju fibroadenoma. MR koristi snažno magnetno polje i radiovalove za stvaranje detaljnih slika unutrašnjosti tila. Za razliku od rendgenskih snimaka ili kompjutorizirane tomografije (CT), MR ne koristi zračenje, što ga čini sigurnim za ponovljene preglede. Osim toga, MR pruža izuzetno visoku rezoluciju mekih tkiva, što ga čini idealnim za pregled dojke. Tokom MR pregleda, fibroadenomi se mogu jasno identifikovati i okarakterisati, pomažući lekarima u donošenju preciznijih dijagnoza.

Uz ultrazvuk i MR, mogu se koristiti i druge metode dijagnostike, poput mamografije (rendgenskog pregleda dojki) i biopsije (uzimanja uzorka tkiva za analizu). Kombinacija različitih dijagnostičkih tehnika omogućuje lekarima da dobiju sveobuhvatnu sliku stanja dojke i da donesu tačnu dijagnozu fibroadenoma, što je ključno za određivanje daljeg toka lečenja i praćenja pacijenata.

Lečenje fibrodenoma

Možda neće trebati nikakav tretman. Ako je fibroadenom mali, lekar može preporučiti da jednostavno sačekate da vidite da li kvržica raste ili se smanjuje, a ne da pokušava da je odmah ukloni.

Slično tome, ako dobijete fibroadenom tokom trudnoće ili tokom dojenja, lekar bi mogao da sačeka dok se nivoi hormona ne vrate u normalu da vidi da li će kvržica nestati sama.

Ako vam je u prošlosti uklonjeno više od jednog fibroadenoma, a testovi su potvrdili da su to bili, lekar takođe može odložiti uklanjanje novih kvržica.

Operacija fibroadenoma

Ako se fibroadenom poveća, doktor sumnja da bi mogao, ili nisu sigurni da li je kvržica fibroadenom ili ne, verovatno će preporučiti da je uklonite. Ovo će pomoći da se potvrdi da kvržica nije rak i da ne raste i ne utiče na okolno tkivo dojke.

Uklanjanje fibroadenoma se vrši na dva načina:

- Lumpektomija: Ovo je kratka operacija u kojoj lekar pravi mali rez i uklanja kvržicu.

- Krioablacija: Lekar koristi ultrazvučnu mašinu da vidi fibroadenom. Koristi gas da zamrzne obližnje tkivo, što uništava fibroadenom bez operacije. Ovaj metod je manje uobičajen.

Cenovnik pregleda pogledajte ovde.