Šta je prelom femura?

Prelom femura je ozbiljna povreda koja zahvata butnu kost, najdužu kost u telu. Može se desiti zbog različitih razloga, kao što su teški udarci, saobraćajne nesreće, padovi ili, u nekim slučajevima, zbog bolesti koje čine kosti krhkim, poput osteoporoze. Prelomi femura mogu varirati u težini, od jednostavnih pukotina do kompleksnih preloma sa pomeranjem kostiju.

Lečenje zavisi od vrste preloma i može uključivati imobilizaciju, hiruršku intervenciju ili oba. U svakom slučaju, važno je što pre potražiti medicinsku pomoć kako bi se adekvatno lečio i kako bi se smanjili rizici od komplikacija.
Prelom butne kosti

Tipovi preloma femura?

Prelomi femura mogu se klasifikovati prema mestu gde se kost slomila i prema tipu preloma. Evo glavnih tipova preloma femura:
  1. Prelom vrata femura. Prelom vrata femura javlja se u delu kosti koje povezuje telo femura sa glavom koja ulazi u kuk. Ovaj tip preloma je čest kod starijih osoba, naročito onih sa osteoporozom i često zahteva hiruršku intervenciju poput zamene kuka ili fiksacije šrafovima. Zbog blizine krvnih sudova, postoji rizik od smanjenog protoka krvi u glavu femura, što može izazvati komplikacije u zarastanju.
  2. Prelom tela femura. Prelom tela femura (dijafize) dešava se u srednjem delu butne kosti, obično kao rezultat ozbiljne traume, poput saobraćajne nesreće. Ovi prelomi su često složeni i zahtevaju hiruršku stabilizaciju pomoću metalne šipke ili ploče i šrafova. Oporavak može biti dugotrajan, uz potrebu za intenzivnom fizikalnom terapijom.
  3. Prelom distalnog femura. Prelom distalnog femura javlja se u donjem delu kosti, blizu kolena. Može zahvatiti zglob kolena, što otežava lečenje. Ovi prelomi su često rezultat visokoenergetskih povreda i mogu uključivati oštećenje hrskavice kolena. Lečenje obično uključuje hiruršku fiksaciju i dug period rehabilitacije kako bi se povratila funkcionalnost kolena.
  4. Otvoreni i zatvoreni prelomi
    Zatvoreni prelom: Kost je slomljena, ali koža nije probijena.
    Otvoreni prelom: Kost je slomljena i probija kožu, što povećava rizik od infekcije i zahteva hitnu medicinsku intervenciju.
    Prelomi femura mogu biti i višestruki, što znači da se kost lomi na više mesta ili u više delova. Ovi prelomi su obično složeni i zahtevaju pažljivo lečenje.
    Svaki od ovih tipova preloma zahteva specifičan pristup lečenju, u zavisnosti od tačne lokacije i težine povrede.


Koji su simptomi slomljene butne kosti?

Ukoliko ste pali ili bili povređeni, evo znakova da možda imate slomljenu butnu kost:
  • Imate jake bolove
  • Ne možete prebaciti težinu tela na povređenu nogu
  • Komadi butne kosti probijaju kožu i krvarite. Ovo se zove otvoreni prelom.
  • Komadi butne kosti guraju se uz kožu, ali ne probijaju kožu. Ovo se naziva zatvoreni prelom.
  • Delovi butine su otečeni
  • Povređena noga može biti kraća od vaše nepovređene noge, a povređena noga može ispasti daleko od tela.

Koji su uzroci preloma femura?

Najčešći uzrok preloma butne kosti su saobraćajne nesreće sa velikim udarom ili sudar motocikla. Drugi uobičajeni uzroci uključuju:
  • Padanje sa visine
  • Udarac automobil kao pešaka
  • Prostrelne rane
  • Pad iz stajanja, kod starijih osoba sa oslabljenim kostima.

Prelomi butne kosti mogu biti verovatniji ako patite od postojećeg stanja koje slabi kosti, na primer, Pagetova bolest, osteoporoza ili koštane ciste.

Dijagnostikovanje preloma ferume

Lekari dijagnostikuju prelom butne kosti fizičkim pregledom povređene noge, rendgenskim snimcima i CT skenirom (kompjuterske tomografije). Ovi testovi pomažu zdravstvenim radnicima da identifikuju vrstu slomljene butne kosti. U nekim situacijama lekar može zatražiti i snimak magnetne rezonance (MR) kako bi dobio jasnu sliku eventualnih oštećenja okolnih tkiva.

Tipovi slomljene butne kosti uključuju:
  • Poprečni prelom: Prelom ide pravo preko butne kosti u horizontalnoj liniji.
  • Spiralni prelom: Prelom se spiralno vrti oko butne kosti.
  • Kosi prelom: Prelom ide preko butne kosti pod uglom.
  • Usitnjeni prelom: Postoje tri ili više slomljenih komada u butnoj kosti.
  • Otvoreni ili složeni prelom: Butna kost je slomljena i komadići slomljene kosti probijaju kožu.

Lečenje preloma femura

Neobično je da prelom butne kosti zaraste bez hirurškog lečenja i većina preloma butne kosti biće operisana u roku od dvadeset četiri do četrdeset osam sati od postavljanja dijagnoze. Pre operacije, noga će biti poduprta kako bi kosti bile poravnate i kako bi se održala dužina noge što je više moguće.

Sledeći su glavni hirurški tretmani koji se koriste za lečenje preloma butne kosti:
  • Spoljna fiksacija. Metalne igle su usidrene u butnu kost iznad i ispod preloma. Ove igle su pričvršćene za šipku izvan kože. Ova šipka i igle će držati kosti u položaju dok zarastaju. Ovo je često privremeni tretman koji se koristi dok pacijent ne može da podnese dalju operaciju.
  • Ploče i šrafovi. Kosti i fragmenti se repozicioniraju, a zatim drže na mestu posebnim zavrtnjima i pločama koje se pričvršćuju na spoljašnju površinu butne kosti.
  • Intramedularno zabijanje ekserima. Ova procedura se najčešće koristi za lečenje preloma butne kosti i podrazumeva umetanje metalne šipke u kanal femurne kosti kako bi se prelom zadržao u položaju i poravnao. Štap se ubacuje u kuk ili koleno, a zavrtnji se koriste za pričvršćivanje šipke na vrhu i dnu butne kosti.

Oporavak nakon operacije butne kosti

Većini preloma butne kosti potrebno je do 6 meseci da se potpuno zaleče. Tokom tog perioda bol će biti prisutna, uz ublažavanje nakon operacije. Fizikalna terapija tokom perioda oporavka će pomoći da se povrati snaga i pokretljivost.
Ažurirano: Dec 3, 2024 | Izdavač: Dijagnostički centar HRAM | O nama

Često postavljana pitanja

Prelom femura je ozbiljna povreda koja zahvata butnu kost, a može biti uzrokovana teškim udarcima, saobraćajnim nesrećama i padovima. Lečenje uključuje imobilizaciju ili hiruršku intervenciju.

Najčešći uzroci su saobraćajne nesreće, padovi sa visine, udarci automobila i prostrelne rane. Oslabljene kosti zbog osteoporoze mogu takođe doprineti prelomu.

Lečenje prelom femura obično zahteva hiruršku intervenciju, koja može uključivati spoljnu fiksaciju, ploče i šrafove, ili intramedularno zabijanje ekserima. Fizikalna terapija je ključna za oporavak.
Podeli

Blog

A
B
C
D
E
F
G
H
I
K
M
N
O
P
R
S
T
U
V