Šta je artroza?

Artroza je najčešća degenerativna bolest zglobova, koju karakteriše propadanje hijalinske hrskavice koja prekriva zglobne površine kostiju.

Hrskavica je meko tkivo koje funkcioniše kao jastučić - oblaže krajeve kostiju i omogućava nesmetano i glatko pomeranje unutar zgloba. Kada se razvije artroza, ova hrskavica gubi svoja svojstva. Može čak potpuno nestati, što dovodi do trenja kost o kost, uzrokujući bol.

Najčešće je lokalizovana na vratnom (cervikalnom) i lumbalnom delu kičme, određenim zglobovima ramena i prstiju, zglobu korena palca, kuku, kolenu i zglobu na početku palca stopala.

Simptomi artroze

Osnovni simptom je bol, koji je podmukao, dubok i loše lokalizovan. Ovaj bol se obično javlja kada se bolesni zglob optereti, a uopšteno se pogoršava kako dan odmiče. Kako bolest napreduje, bol može početi da se javlja i u mirovanju, pa čak i tokom noćnog odmora.

Kod artroze kičme javlja se bol u predelu vrata ili donjeg dela leđa (lumbalna regija), otežano kretanje i kontraktura (grč) mišića u zahvaćenom području.
U određenim slučajevima, bol koji se javlja u predelu butine može biti reflektovan, što ukazuje na to da se artroza zapravo nalazi u zglobu kuka.

Drugi simptomi uključuju deformitete zgloba, ograničenje pokretljivosti, bol na pritisak, pucketanje i škripanje u zglobu. Rast koštanih izdanaka na krajevima kostiju koje čine zglob može dovesti do toga da zglob postane veći i širi.

Koji su uzroci artroze?

Još uvek nije potpuno jasno da li je artroza jedno oboljenje ili skup različitih patologija koje imaju slične kliničke i radiološke manifestacije.

Zbog toga možemo podeliti artrozu u dve grupe:

• Primarna artroza - bez jasno definisanog uzroka.
• Sekundarna artroza - povezana sa drugim oboljenjima (npr. hemohromatoza, giht, dijabetes melitus, koštane displazije...).

Faktori povezani sa razvojem artroze

Bez obzira na to da li je uzrok bolesti poznat ili ne, možemo govoriti o nizu faktora koji su usko povezani sa njenim razvojem:

• Sistemski faktori: pol, starost, nasledni faktor, osteoporoza (hormonalni status).
• Lokalni faktori: gojaznost, nestabilnost zgloba (laksitet, deformiteti), ponavljane traume, preopterećenje zgloba (npr. zbog prirode posla).
• Genetski faktori: postoji niz gena koji su usko povezani sa razvojem artroze, a mogu se analizirati jednostavnim testom iz pljuvačke.

Kako se dijagnostikuje artroza?

Dijagnoza artroze se postavlja kombinacijom kliničkog pregleda i dijagnostičkih metoda, budući da ne postoji jedan jedini test koji potvrđuje prisustvo bolesti. Evo najčešćih koraka i metoda koji se koriste:
1. Klinički pregled. Lekar najpre obavlja razgovor sa pacijentom (anamneza) i fizikalni pregled, gde se obraća pažnja na:

• Bol u zglobovima (posebno pri pokretu),
• Ukočenost, naročito ujutru,
• Otok ili deformitet zgloba,
• Smanjenu pokretljivost,
• Pucketanje ili škripanje pri pokretima (krepitacije).

2. Radiološki snimak (RTG)
RTG (rendgen) je osnovna dijagnostička metoda za potvrdu artroze. Na snimku se mogu uočiti:

• Suženje zglobnog prostora,
• Stvaranje koštanih izdanaka (osteofita),
• Zadebljanje kosti ispod hrskavice (subhondralna skleroza),
• Cistične promene u kosti.

RTG može biti normalan u ranoj fazi bolesti, iako simptomi već postoje.

3. Laboratorijske analize
Iako ne postoji specifičan laboratorijski test za artrozu, osnovne analize (krv, sedimentacija, CRP) mogu se koristiti kako bi se isključila druga stanja (poput reumatoidnog artritisa ili gihta).

4. Genetsko testiranje
Dostupni su genetski testovi iz pljuvačke koji mogu otkriti predispoziciju za artrozu, posebno kod osoba sa porodičnom istorijom bolesti. Ovi testovi nisu rutinska praksa, ali mogu pomoći kod rane identifikacije rizika.

5. Magnetna rezonanca (MR)
MR pruža detaljniji uvid u stanje mekih tkiva i hrskavice, naročito u ranoj fazi kada RTG još ne pokazuje promene. Koristi se kod nejasnih slučajeva ili kod sumnje na oštećenja koja nisu vidljiva na rentgenu.

6. Ultrazvuk zgloba
Ultrazvuk se koristi za procenu prisutnosti tečnosti, zadebljanja sinovije i stanja hrskavice. Ne koristi se kao standardna metoda, ali može biti koristan dodatak u dijagnozi.

Kako se leči artroza?

Cilj terapije kod artroze jeste pre svega umanjenje tegoba i usporavanje procesa propadanja zglobne hrskavice.
Prvi korak u lečenju treba da bude konsultacija sa lekarom, koji će na osnovu simptoma i opšteg stanja preporučiti najadekvatniji pristup.

U praksi se najčešće primenjuju sledeće metode:

• Primena toplote, putem ultrazvučne terapije ili dijatermije
• Analgetici - lekovi za ublažavanje bolova
• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) - koriste se ograničeno, kako bi se smanjio rizik od neželjenih reakcija
• Lekovi za opuštanje mišića (miorelaksansi) - ređe i u manjoj meri nego analgetici.