Kalcifikacija u dojkama: Simptomi i lečenje

Šta je kalcifikacija u dojakama?

Kalcifikacije u dojkama su talozi kalcijuma u tkivu dojke. Pojavljuju se kao bele tačke ili mrlje na mamografu.

Kalcifikacije dojke su uobičajene na mamografima, a posebno su rasprostranjene nakon 50. godine. Iako su kalcifikacije dojke obično nekancerozne (benigne), određeni obrasci kalcifikacija, kao što su čvrsti klasteri nepravilnih oblika i finog izgleda, mogu ukazivati na rak dojke ili prekancerozne promene do tkiva dojke.

Na mamografu, kalcifikacije dojke mogu se pojaviti kao makrokalcifikacije ili mikrokalcifikacije.

• Makrokalcifikacije. Pojavljuju kao velike bele tačke ili crtice. Skoro su uvek nekancerozne i ne zahtevaju dalje testiranje ili praćenje.
• Mikrokalcifikacije. Pojavljuju se kao fine, bele mrlje, slične zrncima soli. Obično nisu kancerozne, ali određeni obrasci mogu biti rani znak raka.
  Ako kalcifikacije dojke izgledaju sumnjivo na početnom mamografu, biće potrebno rađenje dodatnih uvećanja kako bi lekar bolje sagledao kalcifikacije. Ako je drugi mamograf i dalje zabrinjavajući i ukazuje na kancer, lekar može preporučiti biopsiju dojke da bi bio siguran. Ako kalcifikacije izgledaju nekancerozne, lekar može preporučiti da se vratite na uobičajeni godišnji skrining ili da se vratite za šest meseci radi kratkoročnog praćenja kako biste bili sigurni da se kalcifikacije ne menjaju.

Koji su simptomi kalcifikacije u dojki?

Kalcifikacije dojke ne izazivaju nikakve simptome. Većina pacijenata ne zna da ima područja kalcifikacije u dojkama sve dok ne odu na godišnji skrining mamografije. Kada se rendgenski snimci naprave tokom ovog rutinskog skrininga, kalcifikacije dojke se pojavljuju na slikama kao svetle, bele tačke.

Pošto mikrokalcifikacije ne izazivaju simptome, ali mogu biti rani znak prekanceroznih ćelija ili raka dojke, važno je da uradite godišnji skrining mamograf.

Uzroci kalcifikacije dojki

Ponekad kalcifikacije ukazuju na rak dojke, kao što je duktalni karcinom in situ (DCIS), ali većina kalcifikacija je rezultat nekanceroznih (benignih) stanja.

Mogući uzroci kalcifikacije dojke uključuju:

• Rak dojke
• Ciste na dojkama
• Ćelijski sekreti ili ostaci
• Duktalni karcinom in situ (DCIS)
• Fibroadenom
• Ektaziju mlečnih kanala
• Prethodne povrede ili operacije dojke (masna nekroza)
• Prethodne terapije zračenjem
• Kalcifikacija kože (dermalna) ili krvnih sudova (vaskularna) .

Proizvodi koji sadrže radionepropusne materijale ili metale, kao što su dezodoransi, kreme ili puderi, mogu imitirati kalcifikacije na mamografu, što otežava tumačenje da li su kalcifikacije posledica benignih ili kancerogenih promena. Zbog toga se tokom mamografije ne smeju nositi proizvodi za kožu bilo koje vrste.

Dijagnostikovanje kalcifikacije dojke

Ako skrining mamograf pokaže oblasti kalcifikacije u tkivu dojke, radiolog koji pregleda mamograf koristiće uvećanje da bi pogledao veličinu i oblik kalcifikacija. Na osnovu toga, radiolog će klasifikovati vrstu kalcifikacije dojke.

Ako mamograf pokazuje značajniji, rasuti tip, makrokalcifikacije, onda je mamograf možda sve što je potrebno. Ako se kalcifikacije na dojkama pokažu kao mikrokalcifikacije, manje mrlje, posebno u grupi ili liniji, onda ćete možda morati da uradite druge testove da biste bolje pogledali i dijagnostikovali uzrok. Dva najčešća testa koja pomažu u dijagnozi su dijagnostički mamograf i biopsija dojke.

• Dijagnostički mamograf pomaže lekaru da pruži više slika tkiva dojke ili detaljne fotografije određenog područja.
• Biopsija dojke je minimalno invazivna procedura kojom se uzima mali uzorak tkiva dojke gde imate kalcifikacije. Lekar zatim šalje ovaj uzorak tkiva u laboratoriju kako bi pomogao u dijagnosticiranju uzroka kalcifikacije dojke. Pošto su kalcifikacije dojke male, lekar može da koristi snimanje da bi vam pomogao u vođenju biopsije.

U pojedinim slučajevima lekar može zatražiti dodatne testove kako bi imao najjasniju sliku:

• Ultrazvuk dojki koristi visoko frekventne zvučne talase za stvaranje slika unutrašnjosti dojke. Ova metoda može pomoći u razlikovanju između benignih i malignih kalcifikacija.
• CT skener (kompjuterska tomografija) pruža detaljne poprečne slike tela. Iako se retko koristi za rutinsko ispitivanje dojki, može biti koristan u planiranju operacija ili praćenju poznatih kalcifikacija.
• Multislajsni skener (MSCT) je napredna vrsta CT-a koja koristi više slojeva za stvaranje detaljnih slika. Ova metoda omogućava preciznije identifikovanje i analiziranje kalcifikacija u dojkama.
• Magnetna rezonanca (MR) koristi magnetska polja i radio talase za stvaranje visoko detaljnih slika tkiva. MR dojki može pomoći u proceni rasporeda i veličine kalcifikacija, posebno kod žena sa gustim tkivom dojki.

Integracija rezultata iz različitih dijagnostičkih metoda može pomoći lekarima da precizno odrede prirodu kalcifikacija i razviju optimalni plan lečenja.

Svaka od ovih metoda ima svoju specifičnu ulogu i prednosti u dijagnostici kalcifikacija u dojkama.

Lečenje kalcifikacije dojke

Lekar će napraviti plan lečenja za kalcifikacije dojke na osnovu vrste kalcifikacija koje imate. Kada se kalcifikacije pojave na mamografu, radiolog koji pregleda slike stavlja ove kalcifikacije u jednu od tri kategorije. Ove kategorije služe kao način da vodite sledeće korake u nezi.

Uopšteno govoreći, veća je verovatnoća da će kalcifikacije dojke biti u sumnjivoj kategoriji ako su manje mrlje, nisu sve doslednog oblika ili veličine ili su grupisane zajedno umesto raštrkane po dojci.

Ako izveštaj navodi kalcifikacije dojke kao „benigne", nije vam potreban nikakav tretman. Ako imate izveštaj o mamogramu koji navodi kalcifikacije kao „verovatno benigne" ili „sumnjive", razgovaraćete sa svojim lekarom o dodatnom praćenju ili testovima za vašu negu.

Kalcifikacije u kategoriji „verovatno benigne" su i dalje vrlo verovatno benigne. Rizik od raka je manji od 2%. Naš tim će pažljivo pratiti korišćenjem naknadnog mamografa za šest meseci. Ako slike ne prikažu promene nakon pune godine praćenja, nastavićete sa rutinskim godišnjim pregledima.

Sve „sumnjive" kalcifikacije mogu i dalje biti bezopasne, ali ih treba detaljnije pogledati. Većina ljudi sa ovom kategorijom vrši biopsiju dojke kako bi uzela uzorak tkiva dojke i proverila da li ima znakova raka. Ako se otkrije rak dojke, imate mnogo opcija lečenja na osnovu specifičnog tipa. To može uključivati zračenje, hemoterapiju ili operaciju.