Šta je Bekerova cista i kako se tretira?

Šta je Bekerova cista ?

Bekerova cista, takođe poznata kao poplitealna cista, je vrećasta izbočina ispunjena tečnošću koja se formira iza kolena. Ova cista nastaje kao rezultat nakupljanja sinovijalne tečnosti, tečnosti koja se prirodno nalazi unutar zglobova.

Najčešći uzrok Bekerove ciste je prekomerna proizvodnja sinovijalne tečnosti kao odgovor na povredu, upalu ili degenerativne promene u kolenu, kao što su artritis ili oštećenje meniskusa. Cista može biti mala i bez simptoma ili može izazvati nelagodu, bol ili osećaj punoće iza kolena.

Koji su simptomi Bekerove ciste

Simptomi Bekerove ciste variraju od osobe do osobe, a mogu uključivati:

• Oteklinu iza kolena
• Bol iza kolena, posebno prilikom savijanja ili ispravljanja noge
• Osećaj punoće iza kolena
• Ukočenost ili ograničena pokretljivost u zglobu kolena
• Poteškoće pri hodanju ili savijanju noge
• U nekim slučajevima, osjećaj peckanja ili trnjenja u zoni ciste.

Važno je napomenuti da Bekerova cista može biti asimptomatska i otkrivena slučajno tokom pregleda, ili može izazvati izražene simptome koji utiču na svakodnevne aktivnosti. U svakom slučaju, ukoliko primetite bilo kakve promene u zglobu kolena ili sumnjate na prisustvo Bekerove ciste, preporučljivo je posetiti lekara radi pregleda i potvrde dijagnoze.

Šta uzrokuje Bekerovu cistu?

Oštećenje kolena uzrokovano sportskom povredom ili udarcem u koleno može dovesti do razvoja Bekerove ciste.

Bekerova cista se takođe ponekad može pojaviti ako imate zdravstveno stanje kao što je:

• Osteoartritis - obično uzrokovan "habanjem" zglobova vezanim za uzrast; posebno pogađa kolena, kukove, ruke i palac.
• Inflamatorni artritis - uključujući reumatoidni artritis, koji je manje čest tip artritisa i uzrokovan je napadom imunog sistema na zglobove.
• Giht - tip artritisa koji obično pogađa palac na nozi i uzrokovan je nagomilavanjem mokraćne kiseline u krvi.

Bakerove ciste se obično razvijaju kod ljudi od 30 do 70 godina, iako mogu uticati na ljude bilo kog uzrasta, uključujući i decu.

Dijagnostikovanje Bekerove ciste

Dijagnostikovanje Bekerove ciste obično uključuje nekoliko koraka:

• Medicinski pregled: Lekar će obaviti fizički pregled i uzeti detaljnu anamnezu kako bi razumeo simptome i istoriju bolesti pacijenta.
• Ultrazvuk: Ovo je često početni korak u dijagnostici. Ultrazvučni pregled može pomoći u vizualizaciji ciste i proceni njenih karakteristika, poput veličine i položaja.
• Magnetna rezonanca (MR) : U nekim slučajevima, MR se može koristiti za detaljniju sliku strukture ciste i okolnih tkiva.
• Artroskopija: Ovo je invazivnija procedura koja se koristi kada su potrebne dodatne informacije ili kada postoji sumnja na druge probleme u zglobu kolena. Artroskopija uključuje umetanje malog instrumenta sa kamerom kroz mali rez u koži kako bi se pregledala unutrašnjost zgloba.
• Laboratorijski testovi: U nekim slučajevima, lekar može naručiti krvne testove kako bi isključio druge medicinske probleme koji mogu biti povezani s pojavom ciste, kao što su infekcije ili autoimune bolesti.

Dijagnoza Bekerove ciste se postavlja na osnovu kombinacije medicinskog pregleda, medicinske istorije, vizualizacija putem ultrazvuka ili MR-a, te ponekad i invazivnih procedura poput artroskopije.

Lečenje Bekerove ciste

Lečenje Bekerove ciste može uključivati različite korake kako bi se ublažili simptomi i smanjili eventualni komplikacije. Evo kako se mogu primeniti različiti pristupi:

• RICE metoda: Prvi korak u lečenju može biti primena RICE metode, što predstavlja skraćenicu za Odmor (Rest), Led (Ice), Kompresija (Compression) i Elevacija (Elevation) . Odmor se preporučuje kako bi se smanjilo opterećenje na zglobu kolena i cisti. Led može pomoći u smanjenju otoka i ublažavanju boli. Kompresija, poput upotrebe elastičnog zavoja, može pomoći u smanjenju otoka i podržavanju zgloba. Elevacija znači podizanje zahvaćene noge iznad nivoa srca kako bi se smanjio otok.
• Lekovi: Lekovi protiv bolova, kao što su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) ili analgetici, mogu se koristiti za ublažavanje bola i upale povezane s cistom. U nekim slučajevima, lekar može preporučiti i kortikosteroide za smanjenje upale.
• Fizikalna terapija: Fizikalna terapija može biti od koristi u jačanju mišića oko zgloba kolena, poboljšanju pokretljivosti i stabilnosti zglobova, te smanjenju pritiska na cistu. Terapeut može preporučiti različite vežbe i tehnike koje će pomoći u ublažavanju simptoma i sprečavanju ponovnog nastanka ciste.
• Operacija kolena: U težim slučajevima, kada druge metode lečenja nisu efikasne ili kada postoji značajno oštećenje zglobova, može se razmotriti hirurško uklanjanje ciste ili operacija kolena. Ovaj zahvat obično se izvodi artroskopski, što znači da se koriste male incizije i kamera za vizualizaciju unutrašnjosti zgloba. Cilj operacije može biti uklanjanje ciste i eventualno tretiranje drugih problema u zglobu kolena, kao što su oštećenje meniskusa ili hrskavice.

Konačan plan lečenja Bekerove ciste će zavisiti od individualnih karakteristika pacijenta, težine simptoma i procene lekara. Važno je da pacijenti razgovaraju sa svojim zdravstvenim timom kako bi razumeli svoje opcije i postigli najbolje moguće rezultate.